Svet u kojem živimo umesto mira, prosperiteta i težnje za blagostanjem svim silama se kreće ka sukobima, haosu i nemiru koji izjeda i pogubno utiče na život običnih ljudi.

U središtu svega nalazi se stres, tihi neprijatelj kojeg svi medicinski stručnjaci smatraju okidačem najtežih bolesti od kojih niko od nas nije bezbedan.

Priličan procenat svetske populacije zaštitu od stresne realnosti traži u begu od problema, u kratkotrajnim uživanjima koje pružaju alkohol i narkotici raznih vrsta, ne shvatajući da time samo produbljuju svoju ranjivost i slabe svoj imuni sistem i neophodne nervne kapacitete da se zaista izbore sa tegobama sa kojima se neminovno pre ili kasnije ponovo susretnu.

Stres poput verne senke nikada ne odlazi u potpunosti, može biti manji ili veći, a mi moramo prihvatiti njegovo prisustvo i iznaći način da mu ne dozvolimo da nas izbaci iz našeg životnog balansa.

Stres, osim direktno na zdravlje, utiče i na druge aspekte našeg života, od odnosa sa bliskim ljudima, poslovne performanse preko seksualnog života koji takođe nepotrebno ispašta.

U borbi sa ovom pošasti modernog doba postoje prirodni i tradicionalni načini da ojačamo svoj organizam i vratimo ga u urođenu ravnotežu, u zdravu perspektivu iz koje stres deluje kao pobedivi neprijatelj.

Priroda je i više nego savršeno izbalansirana, a naše otuđenje od nje poklapa se sa jačanjem stresa kao rastućom silom koja razara današnjeg čoveka. U njoj se oduvek kriju tajne i recepti koji nas mogu odvesti do izlečenja i pokazati nam put kako da preventivom ne dozvolimo ugrožavanje zdravlja.

Tri adaptogene biljke, odnosno njihovi koreni, ašvaganda, peruanska maka i sveti bosiljak poznatiji kao Tulsi već vekovima služe kao izvori zdravlja, eliksiri mladosti, antistres sredstva i stimulansi za potenciju.

Peruanska Maka

Peruanska maka, odnosno njen koren, poslednjih godina ponovo dobija na popularnosti širom planete. Maka spada u korenasto povrće, u takozvane krstašice i srodnik je rotkivici i repi. Generacijama se tradicionalno uzgaja u Peruu, u teškim i prilično ekstremnim uslovima, a njen koren može biti crvene, crne, žute ili braon boje.

I dok se u Peruu maka konzumira u ishrani ili kao čaj, u Sjedinjenim Državama i Evropi gde je njena popularnost drastično porasla ona se najčešće nalazi u prahu, tinkturama ili u obliku tableta. Ono što je važno napomenuti to je da konzumacije make, na bilo koji od navedenih načina, može imati višestruke benefite za Vaš organizam.

Ukoliko ne možete da se izborite sa stresom, depresijom ili samo osećate strašan nedostatak energije neophodne za svakodnevni život, peruanska maka predstavlja sjajan način da pomognete sebi i svom zdravlju.

Takođe, maka je korisna za jačanje kostiju i koštanog sistema jer u sebi sadrži polinezasićene masne kiseline koje upravo služe za pospešivanje zdravlja kostiju.

Kod žena, maka se preporučuje u periodu pre i tokom menopauze. Naučna istraživanja potvrdila su da žene koje su konzumirale peruansku maku u ovoj životnoj dobi nemaju problema sa neugodnim naletima vrućine i znojenja za razliku od onih žena koje u svoj organizam nisu unosile ovu blagorodnu biljku.

Ovo nije kraj liste pogodnosti koje koren peruanske make ima na čovekov organizam.

Peruanska maka u svetu je poznata i kao sjajno sredstvo za mušku potenciju i libido uopšte, a odlična je i u borbi protiv neplodnosti.

Maka ima afrodizijska svojstva koja nemaju nikakav negativan uticaj na nivo hormona u organizmu. 

Što se problema neplodnosti tiče, konzumacija peruanske make pomaže u obnovi i stalnom stvaranju novih spermatozoida, a osim u pogledu kvantiteta, lekoviti koren ove južnoameričke biljke utiče i na kvalitet novonastale sperme, pa samim tim se bez sumnje može reći da maka stimuliše plodnost kako kod muškaraca, tako i kod žena.

Ašvaganda

Magična biljka čiji latinski naziv Withania somnifera u prevodu znači – ona koja donosi san. Poznato je da ašvaganda spada u red biljaka koje imaju mnoge pogodnosti za čovekovo zdravlje. Od ublažavanja simptoma bolesti, preko regulacije sna, podizanje energetskog nivoa i smanjenje nivoa stresa u organizmu do dokazanih delotovornosti za koštano-mišićni ili kardiovaskularni sistem.

Ašvaganda raste u severnoistočnim delovima Indije, ali se može naći i u Pakistanu, Šri Lanci ili Bangladešu. To je zapravo žbunasta biljka visine oko 1,50 metara sa crvenim plodovima.

Ašva na sanskritu označava sinonim za reč “konj”, dok ganda označava sinonim za reč “miris”. Upravo se tu krije tajna naziva, jer ašvaganda ima miris koji neodoljivo podseća na konje, zbog čega se oduvek smatra da ova biljka stimuliše konjsku snagu i snažan organizam.

Dugačak je spisak benefita ašvagande na čoveka.

I ona spada u adaptogene biljke što znači da je odlična u rešavanju hormonskog disbalansa, a delovanjem na nadbubrežnu žlezdu štiti organizam od stresa i utiče na nivo kortizola.

Osim svoje široke upotrebe u prevenciji stresa, ašvaganda utiče i na nivo holesterola pa je zbog toga izrazito pogodna u odbrani kardiovaskularnog sistema. Ašvaganda ima uticaj na poboljšanje protoka kiseonika između srca i pluća i odlična je kod hipertenzije.

Suplementi napravljeni od ove lekovite biljke svoju svrhu pronašli su i u borbi sa reumatizmom i artritisom, kao i sa drugim upalnim procesima i otocima na telu.

Znatno utiče na koncentraciju i fokus, pomaže u regulaciji sna i problemima sa insomnijom, ali i na zdravlje kože jer je korisna u borbi protiv akni i bubuljica.

Kako se u drevnim indijskim verovanjima ašvaganda smatra eliksirom mladosti do danas se veruje da ova biljka usporava proces starenja, a koristi se i kao antioksidant zbog svog dejstva na imunitet kome pruža podršku pri napadu bakterija i virusa.

Poput make, ašvaganda je poznata i kao poprilično moćan afrodizijak koji deluje i na muškarce i na žene. Deluje na brojnost i kvalitet spermatozoida kod muškaraca, a utiče i na pojačan seksualni užitak i zadovoljstvo tokom odnosa.

Kako je ašvaganda bogata gvožđem preporučuje se i kod žena koje imaju problema sa plodnošću jer je anemija česta pojava kod žena koje imaju problema sa svojim reproduktivnim sistemom, a s obzirom da stimuliše protok krvi kroz organizam ašvaganda ima pozitivan uticaj i na regulaciju menstrualnog ciklusa kod žena.

I ašvaganda se može naći u različitim oblicima od praha, preko čajeva do kapsula i tableta.

Ipak, od izuzetne je važnosti naglasiti da je određene grupe ljudi ne smeju koristiti ili moraju biti vrlo oprezne pri konzumaciji ašvagande:

* Oboleli od autoimunih bolesti – multiple skleroza, lupus, reumatoidni artritis

* Dijabetičari – Umanjuje masti i šećer u krvi, pa može ometati delovanje lekova za dijabetes

* Trudnice i dojilje – Postoje indicije da korišćenje ašvagande tokom trudnoće može dovesti do pobačaja

* Osobe sa niskim pritiskom – Savetuje se oprez zbog toga što ašvaganda dodatno smanjuje pritisak

* Osobe sa čirom na želudcu – Oprez se savetuje jer upotreba ašvagande može dodatno iziritirati želudac

* Kod hirurških intervencija – Najmanje dve nedelje pre operacije prestanite sa uzimanjem ašvagande jer usporava centralni nervni sistem

* Kod poremećaja rada štitne žlezde – Ašvaganda može povećati nivo tiroidnih hormona pa ukoliko ste na terapiji savetuje se dodatni oprez

Sveti bosiljak – Tulsi

Za razliku od svog aromatičnog srodnika, bosiljka (Ocimum basilicum) koji se obilato koristi kao kulinarsko začinsko bilje, sveti bosiljak (Ocilum sanctum) ima potpuno drugačiju ulogu u ljudskim životima.

Tulsi, što je drugi naziv za lekoviti bosiljak, mnogi smatraju kraljem svih lekovitih biljaka. Potiče iz Indije i tamo je uzvišena gotovo do nivoa božanstva zbog svojih delotvornih efekata na čovekovo telo, um pa i njegov duh.

Osim u medicinske svrhe, Tulus se koristi i prilikom verskih obreda u različitim hindustičkim verovanjima, a najviše u znak poštovanja boga Krišne.

Osim što ga smatraju eliksirom mladosti, sveti bosiljak ima priličan broj pogodnosti na čovekovo zdravlje.

Tulus se koristi za mnoge respiratorne bolesti, gljivične, bakterijske i virusne infekcije respiratornog sistema, a pomaže i kod težih oblika bronhitisa i astme.

Sveti bosiljak ima antibiotska svojstva, pa je odličan za plućne bolesti, a dokazano umanjuje štetne efekte pušenja. Sadrži i eugenol, antioksidant, što ga preporučuje i kao odličnog saveznika srčanog mišića. S obzirom da utiče i na nivo kortizola, Tulus štiti srce i od gorepomenutog neprijatelja poznatog kao stres.

Neverovatno deluje podatak da Tulus uništava čak 99 odsto bakterija u ustima, što ga čini odličnim čuvarem zuba, desni i usne duplje. Uništavanjem bakterija u ustima utiče na definitivni nestanak neprijatnog zadaha, kamenca i deluje u prevenciji karijesa.

Ugodno deluje sveti bosiljak i na negu kože, očiju i sprečava glavobolje i migrene.

Ovaj kralj lekovitog bilja pospešuje celokupni imunološki sistem štiteći ga od nasrtaja bakterija i virusa.

Može se kao i većina adaptogenih biljaka koristiti kao čaj, u obliku tinkture, a može se konzumirati i kao suplement upakovan u kapsulama.