NBA sezona je upravo završena, ali će se o njoj još dosta pričati. Svi oni kojima je košarka na srcu su zdušno pratili veliko finale između Denvera i Majamija, a izlišno je i naglašavati koliko su ljubitelji košarke u Srbiji navijali da Denver Nagetsi po prvi put dođu do titule, i da Nikola Jokić svom neverovatnom učinku doda i najveći od svih trofeja. To se i dogodilo, i ekipa iz Denvera je po prvi put postala šampion NBA lige ostvarivši tako apsolutno najveći uspeh u svojoj klupskoj istoriji.
Izlišno je govoriti koliko je Nikola Jokić doprineo osvajanju NBA prstena. Naravno, nije bilo nikakve sumnje da će na kraju biti proglašen za najboljeg igrača ovog finala, te negde u pozadini i dalje ostaje pitanje da li je nezasluženo izgubio treću uzastopnu MVP titulu ligaškog dela. No, o tome će se možda kasnije i dalje voditi rasprave, ali će svakako Jokićev učinak u finalu protiv Majamija još dugo puniti stranice novinskih i svih drugih stubaca. Kada se svede na brojke, Jokić je u finalu beležio u proseku 30.2 poena, 14 skokova, 7.2 asistencije i 1.4 ukradene lopte. Dva puta je ostvario tripl-dabl u ovih pet mečeva, a u drugom susretu je zabeležio čak 41 poen, u susretu koji je njegov tim na kraju izgubio. No, to nikoga iz Denvera nije pokolebalo u nameri da osvoje prsten, a najmanje je to bio slučaj sa Jokićem.
I pre finala Denver je važio za favorita zbog svojih igara u prethodnim rundama plej-ofa, ali i zbog toga što je Majami dolazio iz jedne iscrpljujuće serije sa Bostonom gde je morao na kraju da odigra svih sedam mečeva kako bi se plasirao u finale. To možda niko nije očekivao posle početnih 3:0 u toj seriji za Majami, ali je ekipa Erika Spolstre doživela veliki pad, te je u odlučujućoj utakmici morala da prikaže svoje najbolje izdanje kako bi izašla na megdan Denveru. To im je i uspelo, ali su odmah nakon pobede u Bostonu morali da lete za Kolorado što je sigurno olakšalo početak serije za Denver. I iako su svi govorili da Majami ima snage i za više od finala konferencije što su mnoge sportske kladionice i potvrđivale, poraz u prvoj utakmici je mnogima bio dovoljan da Denver polako proglašavaju pobednikom serije i šampionom. Koliko je to bila greška videlo se već u sledećoj utakmici kada je Majami napravio brejk na terenu Denvera, i to pre svega zahvaljujući odličnoj šuterskoj večeri kada su mnogi iz Majamija pokazali svoje košgeterske sposobnosti, a naročito Gejb Vinsent, Džimi Batler i Bem Adebajo. Pratili su ih Štrus i Robinson, te ni fantastična treća četvrtina koja je u potpunosti pripala Nikoli Jokiću nije bila dovoljna za pobedu iako je Džamal Marej imao šut za produžetak.
Nakon što se serija preselila u Majami, bilo je jasno da će Denveru biti potrebna makar jedna pobeda kako bi ponovo povratio prednost domaćeg terena. U dve prilično slične utakmice ekipa iz Kolorada je uspela dođe do obe pobede. Tu su dvojcu Marej-Jokić naročito pomogli neki “igrači iz senke” koji su pokazali da trener Denvera Majk Meloun može na sve da računa, i da je Jokić neko ko je zaista “povukao” čitavu ekipu da pruži maksimum, i dođe do istorijske titule. U trećoj utakmici je “proradio” ruki Kristijan Braun, i sa 15 poena i neverovatno razigranom i borbenom igrom doprineo da Denver stigne do važne pobede. U četvtoj utakmici odličan je bio Brus Braun koji je ubacio 21 poen, i zajedno sa Aronom Gordonom nadoknadio nešto lošije veče Džamala Mareja, ali je i to bilo dovoljno da Denver zabeleži još jednu pobedu, i da se sa velikih 3:1 vrati kući i na domaćem terenu pokuša da osvoji titulu.
Kao što svi oni koji prate NBA ligu dobro znaju, samo jedna ekipa u istoriji je uspela da se u plej-ofu vrati posle 1:3. To je bio Klivlend u seriji protiv Golden Stejta, preokret je bio kao u nekoj slot igri, ali su na takav ishod uticale određene stvari koje su se dešavale na i van terena, te je i dalje ostajala gotovo činjenica da ekipa koja gubi ovakvim rezultatom gotovo da nema nikakve šanse da pobedi u seriji. No, sve se to moralo dokazati i na terenu, a ponavljanje Majka Melouna da igrači moraju biti svesni da se mora pristupiti petom meču kao da se gubi u seriji je i te kako imalo smisla. Denver je petu utakmicu na svom terenu dobro otvorio, ali ni Majami nije gubio rezultatski priključak pokušavajući svim silama da dobije barem ovu utakmicu kako bi imali nečem da se nadaju u finalnoj seriji. U drugoj četvrtini je ekipa sa Floride uspela da stekne određenu prednost, i da sa njom ode na poluvreme. A onda se u trećoj i četvrtoj četvrtini gledala uglavnom “ružna” košarka sa mnogo neiskorišćenih napada, nerezonskih šuteva i prilično neverovatnih promašaja. I navijačima Denvera, i navijačima Majamija to nije bilo lako za gledanje, ali je teret finala očigledno igračima oba tima bio ogroman. Jedini koji je imao dobro šutersko veče bio je Nikola Jokić što se ispostavilo kao dovoljno i ključno za kraj. Denver je posle dosta muka u poslednjem minutu uspeo da odbrani nekoliko napada, i zaustavi seriju Džimija Batlera koji je trojkama i slobodnim bacanjima uspeo da održi Majami u igri. Na kraju je peta utakmica završena rezultatom 94:89 što je automatski značilo da veliko slavlje kako u Denveru i Koloradu tako i u Srbiji može da počne.
Nekoliko poslednjih sezona NBA lige će definitivno ostati upamćene po igrama i fantastičnim partijama Nikole Jokića. Broj rekorda koji je oborio je neverovatan, i on će sigurno i dalje rasti, ali sve ono što radi na terenu, za tim je ono što se najviše računa i ceni. Zbog toga i ne čudi da je kao kruna svega onoga što Jokić trenutno predstavlja za NBA košarku došla i titula koja može predstavljati prekretnicu u franšizi Nagetsa. Postoje ekipe koje će sigurno sledeće sezone biti jake kao Denver što će mnogima biti poslastica za klađenje uživo, ali niko neće imati taj polet i motivaciju za daljim dokazivanjem kao Jokić, Marer i ostali saigrači. Ostaje nam da vidimo u kom sastavu će biti, i da li će sve ovo što se ove godine desilo biti početak jedne nove NBA vladavine.
