Nije velika šestorka, već skup amatera, džak za udaranje i fabrika negativnih rekorda


Nije lako ovih dana biti navijač Arsenala. Da se razumemo, odavno Tobdžije nisu na nivou s kraja 20, odnosno onom koji ih je krasio u prvoj deceniji 21. veka, ali ovde govorimo o jednom od najtežih trenutaka u klupskoj istoriji.

Nije sramota izgubiti od Mančester sitija, ali izaći na Etihad i 90. minuta statirati, izigravati džak za boksovanje, ne uputiti niti jedan udarac u okvir gola… Takvog nepostojanja na terenu bi se postideli navijači klubova mnogo slabijeg renomea Arsenala, a ne „velikana“ koji (ne)pripada velikoj šestorci Premijer lige. Nije sramota ni primiti pet golova, primali su i veći od Arsenala, ali ko je gledao uvodni meč trećeg kola engleske elite jasno mu je da su Građani spakovali rivalu pet golova bez prekomernog dodavanja gasa. Kao da odrađuju posao u grupnoj fazi Lige šampiona protiv rivala koji je tu zalutao. Da su se zainatili da jure neku rekordnu pobedu… Ko zna…

(4,40) Vulverhempton (3,50) Mančester junajted (1,85)

Nekih sat vremena pre utakmice kada su se pojavili sastavi timova, Arsenalov štoperski trio Kalum Čejmbers, Rob Holding, Sead Kolašinac slutio je na glatku pobedu Sitija. Doduše kakav god tandem centralnih defanzivaca da je počeo, pobeda Građana ne bi bila upitana. Ipak je reč, a videlo se to na terenu, o dva različita fudbalska univerzuma. Mikel Arteta nije mogao da računa na startne štopere Gabrijela i Bena Vajta, ali od pomenutih defanzivaca se u najmanju ruku očekivalo da budu iznad amaterskog nivoa i ne prime dva gola već u prvih 12 minuta. Ni to nisu uspeli.

Kako su se osećali Arsenalovi navijači, najbolje govori slika napuštanja tribina Etihada već u 35. minutu kada je Granit Džaka isključen. Prevaliti put od oko 340 kilometara, a onda izaći sa stadiona posle pola sata… Nema opravdanja ni za njihovo ponašanje, ali bes i razočaranje su preovladali. Oni koji su ostali, udarili su brigu na veselje te proslavili četvrti i peti gol Sitija. Kada već njihovi ljubimci nisu mogli da upute udarac u okvir, pronašli su sebi način da se zabavljaju. Samo je još falilo da zapevaju onu čuvenu Vest Hemovu koju su navijači ovog kluba svojevremeno pevali pristalicama Sitija kada bi im Građani punili mrežu „You are nothing special, we lose every week“ (Niste ništa posebno, mi gubimo svake nedelje).

Verovatno nije mali broj navijača Arsenala koji su 22. decembra 2019. godine s dozom stidljive euforije primili vest da će Mikel Arteta preuzeti kormilo ekipe. „Hm, Gvardiolin učenik“, mislili su, „Neka je pokupio samo delić Pepovog znanja i čeka nas obećavajuća budućnost sa njim… igraćemo lepršavo kao Barsa nekada.“ Naravno, karikiramo, ali ako je bilo onih skeptičnih, bujica uzbuđenja i misli o svetloj budućnost počela je da kulja prvog avgusta prošle godine u večernjim časovima kada je Pjer-Emerik Obamejan sa dva gola srušio Čelsi i doneo Tobdžijama trofej FA kupa. Krajem istog meseca pao je Liverpul na penale u FA kupu za pomisao da bi Arsenal kroz Premijer ligu mogao da se vrati u Ligu šampiona. Prečka. Arsenal je završio kao osmi, ali Arteta ipak dobio podršku uprave.

U aktuelnu sezonu Arsenal je ušao kao najveći trošadžija Premijer lige ulupavši 150.000.000 evra u transfere pored koji ogroman znak pitanja da li će njihov kvalitet biti dovoljan da londonski klub ugleda svetlo na kraju tunela. Trenutno, mada je uzorak mali, deluje da će se ovaj prelazni rok pamtiti kao još jedan od onih iz serije „promašenih investicija“. Otkako je Arsen Venger napustio klub leta 2018. godine, Arsenal je potrošio 472.500.000 evra na pojačanja. Poređenja radi, gradnja Emirejtsa je koštala oko 450.000.000. Od 14 fudbalera koji su juče igrali protiv Sitija, čak desetorica su bila deo Arsenala pre nego što ga je Venger napustio – ozbiljan pokazatelj da neko u klubu nije kompetentan za ono za šta prima platu.

Možda bi Gvardiolin učenik Arteta i mogao da igra lepršavo, a u isto vreme i čvršće pozadi da ima igrački kadar koji na raspolaganju ima španski stručnjak. Gvardiola je nedavno sam izjavio da je na trenerima manji deo posla, odnosno da su za gro uspeha zaslužni isključivo kvalitetni fudbaleri. Arsenal je sa 150.000.000 već ovog leta mogao da podigne taj kvalitet. Ako ne verujete, setite se da je Mančester junajted za 25.000.000 manje doveo Rafaela Varana, Džejdona Sanča, a živi bili pa videli i Kristijana Ronalda.

Olakšavajuća okolnost za Artetu može da bude veliki broj povređenih igrača, ali ne u toj meri da opravda jučerašnji posed lopte od 19 posto. Niti činjenicu da je vezista Sitija Rodri za 90 minuta kompletirao 102 dodavanja, a čitav tim Arsenala 120!? Ne može da opravda ni gol razliku 0:9 posle prve tri utakmice u kojima je poražen. Sve pršti od negativne statistike, poput one da je Arsenal prvi put od sezone 1954/55 izgubio uvodna tri meča u ligi, ili da mu prvi put posle 135 godina desilo da je to učinio bez postignutog gola.

(Reuters)

Mogli bismo ovako u nedogled, ali suština je da je Mikel Arteta počeo da obara pogrešne rekorde i zbog toga su ga kladionice proglasile prvim favoritom za otkaz u Premijer ligi ove sezone. Sreća je njegova što u naredne dve runde ima Norič kod kuće i Barnli u gostima, odnosno reprezentativnu pauzu tokom koje će morati ozbiljno da razgovara sa svojim pulenima. U međuvremenu će se nekolicina i oporaviti.

Dakle, šest bodova iz mečeva sa klubovima kojima je projektovan donji deo tabele su imperativ. Pep Gvardiola veruje u čoveka koji je uz njega trenerski stasavao.

„Arteta ima sedam, osam povređenih fudbalera. Verujem u njega i mislim da će napraviti dobar posao“, kaže Pep nakon što je naneo Arsenalu najubedljivi poraz od marta 2014. i Čelsijevih 6:0.

Jeste doneo trofej FA kupa prošle godine, ali 21 poraz i 13 remija na 61 meču u Premijer ligi? To je daleko od učinka koji garantuje da je Arteta čovek čiji će pečat nositi nova era Arsenala. Čak i kada bude imao zdravog Gabrijela, Bena Vajta, Tomasa Partija, Nikolu Pepea pitanje je da li će moći da izbegne katastrofu – slike nemoći sa Etihada biće u mislima kada preko puta sebe na centru budu videli jednog Kristijana Ronalda.

Ko zna, možda Arteta ne dočeka ni derbi severnog Londona protiv Totenhema krajem septembra, a ne Liverpul i Junajted u poslednjih deset dana oktobra.





Izvorni članak

Možda vas zanima

Komentariši