Kako sport utiče na psihu

Nije tajna da većina ljudi odlazi u teretanu kako bi dobili na snazi, smanjili kilograme i popravili fizički izgled. Malo ko je svjestan činjenice da redovan trening direktno utiče na mentalno zdravlje, koje je izuzetno bitno za lagodan život.

Zato saznajte kako sport utiče na psihu.

Znate onaj lepi osećaj poslije napornog treninga kada iako ste umorni, nasmejani i zadovoljni. Upravo je
to najveća prednost napornog treninga jer on pruža više energije, kvalitetnog sna, a isto tako poboljšava
pamćenje I koncentraciju.

Istraživanja su dokazala da redovno vežbanje smanjuje depresiju, anksioznost, ADHD, stres, te
istovremeno popravlja I podiže raspoloženje.


Studije su potvrdile da fizička aktivnost, osim što pozitivno utječe na fizičko zdravlje, ima pozitivan
utjecaj na funkcije mozga i to na molekularne funkcije i uticaja na ponašanje. Studija provedena na
Georgia Univerzitetu potvrdila je da fizička aktivnost od svega 20-ak minuta pomaže pri obradi podataka
te funkcija memorije mozga.

Vežbanje, bilo ono svakodnevno ili povremeno direktno utiče I na raspoloženje. Isto tako redovno
treniranje deluje na poboljšanje raspoloženja koje se odražava dugoročno.

Kako sport utiče na psihu


Kombinacija aerobnih i anaerobnih aktivnosti kroz duži period ublažava simptome depresije. Na
smanjenje osećaja anksioznosti značajno deluje aerobna aktivnost dok anaerobna ima dosta manji
učinak. Novija istraživanja pokazuju da će samo pet minuta vežbanja na dan pozitivno uticati na
otkanjanje teskobe.

Aerobne i anaerobne vežbe

Aerobne vežbe su one vežbe koje aktiviraju velike grupe mišića pri čemu se dodatno angažuju pluća i
srce. Ra pimer trčanje, hodanje, plivanje, vožnja bicikla, čak i plesanje. Za vreme aerobnih vežbi skače
puls što rezultuje bržim disanjem pa su I veće količine kisonika dospele u organizam. Istovremeno se
ubrzava rad srca i podstiče se cirkulacija, što u mnogome doprinosi opštem zdravstvenom stanju i
pospešuje rad mozga.

Osim toga, aerobne vežbe su dobre i za poboljšanje kondicije i izdržljivosti.
Za razliku od aerobnih, anaerobne vežbe aktiviraju samo male grupe mišića kroz, na primer, dizanje
tegova ili istezanje. Istraživanje sprovedeno u Vancouveru 2008. godine, u kojem je učestvovalo 155
žena starosti od 65 do 75 godina, pokazala su da vežbe koje osnažuju mišiće dosta dobro utiču na
sposobnost mirnog rešavanja konflikata i na održavanje koncentracije. Ove vežbe su dobre i za
osnaživanje mišića i pripremanje za veće napore.

Kako sport utiče na psihu

Uticaj fizičkih aktivnosti na pamćenje i učenje

Prilikom starenja, moždane ćelije odumiru i veze između njih vremenom se prekidaju. Kao rezultat toga,
neka sećanja nam postaju nedostupna iako se, možda, još uvek nalaze u našoj memoriji.

Zamislite da je mozak jedna velika biblioteka u kojoj se nalazi veliki broj različitih knjiga. Kako biste mogli
da nađete određenu knjigu, potrebno je uputstvo gde se baš ta knjiga nalazi. Prekidanje veze između
moždanih ćelija predstavlja gubitak određenih uputstava, a samim tim i nemogućnost pristupa tim
knjigama, odnosno sećanjima. Do nedavno se mislilo da se nervne ćelije ne obnavljaju, međutim, novija
istraživanja pokazuju suprotno. Jedan od efikasnijih načina da se obnove nervne ćelije jeste trčanje.
Brojna istraživanja koja su sprovođena na starijim osobama pokazuju da su šetnja i trčanje, fizičke
aktivnosti vrlo korisne za sprečavanje ili usporavanje pojave gubitka pamćenja i demencije, a i za
očuvanje sposobnosti za učenje. Rezultati su pokazali da se pozitivan efekat vežbanja uvećava sa
povećanjem kilometraže koja se pređe za vreme treninga. Istraživanja koja su sprovedena na deci
školskog uzrasta svedoče o vezi između uspeha u školi i fizičkoj aktivnosti učenika.


Iako još nije otkriven tačan uzrok ovim pojavama, izvesno je da postoji opravdana sumnja da redovna
fizička aktivnost vrlo pozitivno utiče na kognitivne sposobnosti čoveka odnosno na pamćenje I učenje
Fizička aktivnost i stres

Verovatno se kod većine osoba pojavila želja da ispred sebe imaju vreću za boks, posebice u situacijama
kada su iznervirani. Jer bi time izbacili svu negativnu energiju nakupljenu u njima. Fizička aktivnost je,
bilo da se radi o udaranju u vreću ili trčanju u parku, u suštini i jedan od najboljih načina da ispušemo I
izborimo sa stresom.


Rezultat toga je ispuštanje endorfina za vreme aerobnih vežbi. Bitno je znati da nije neophodno da
potpuni osećaj iznemoglosti, već je dovoljan redovan petnaestominutni trening koji itekako može u
mnogome da pomogne.

Veza između fizičkog stanja i mentalnog je neraskidiva. Sigurno ste do sada već čuli izreku „u zdravom
telu zdrav i duh“. Kada uzmete u obzir sve što ste do sada pročitali, jasno je da je ova izreka potpuno
verodostojna i stoga vam predlažemo da sve potencijalne koristi redovne fizičke aktivnosti iskoristite što
pre!


Koju fizičku aktivnost odabrati?

Jednostavno rečeno svaka fizička aktivnost je poželjna. Preporučuje se odabir aktivnosti koja nas veseli,
pa neće biti straha od odustajanja i manjka motivacije.


Trening koji se odradi ujutro, prije posla ili škole, podiže moždane funkcije i sprema nas za aktivnosti
tokom dana, ali i pozitivno deluje na brzinu reakcije i procesiranje informacija.

Kako sport utiče na psihu
Sergio Marcos/Stocksy


Prednost imaju one aktivnosti koje kombiniraju aerobnu i anaerobnu aktivnost (kržni trening) te aktivnosti koje zahtevaju veću razinu koncentracije i fokusa (ples).

Stoga, ne treba tražiti izgovore već potrebno je krenuti s fizičkom aktivnošću, makar svakodnevnim
šetanjem, jer će ona na dugoročnom planu imati mnoge pozitivne učinke na naš mozak I opšte zdravlje .

Terapiranje depresija sportom

Dok prepisani antidepresivi uglavnom tek poslije nekoliko sedmica pokazuju osetan efekt, depresivne
osobe koje se počnu baviti nekim sportom se često odmah prvog treninga bolje osećaju.

Doktori depresivnim osobama često preporučuju sportske aktivnosti, a i u mnogim bolnicama sportske
aktivnosti upravo spadaju u standardni te sastavni dio terapija. U onom momentu kada oboleli osete
pozitivne strane bavljenja sportom, javlja se novi pozitivni input za nastavljanjem ovih aktivnosti.


Naravno navjeći problem je činjenica da depresivni ljudi nemaju volju za fizičke aktivnosti, te ih je veoma
teško pokrenuti u tom smislu. Kod ljudi koji su nekada imali sportske navike dobro je došlo podsticanje
od strane porodice i prijatelja koji depresivnoj osobi nalažu da se ponovo vrati sportskim navikama.
Međutim suprotno tome, kod osoba koje nikada nisu praktikovale sportske aktivnosti često je nemoguće
pronaći način da se pokrenu.

U ovom slučaju je poželjno je zatražiti stručnu pomoć koja osobama pogođenim depresijama provjerenim metodama pokušavaju vratiti osjećaj samopouzdanja te ih vratiti u normalno stanje u kojem će i sami moći mnogo toga učiniti za poboljšanje ličnog psihičkog stanja.

Možda vas zanima

Komentariši