Mijastenija gravis autoimuna bolest

Mijastenija gravis je autoimuna bolest, neurološki poremećaj, bolest kod koje nema promena na živcima i mišićima, ali je prisutan poremećaj u prenosu nadražaja sa živca na mišić, što zatim uzrokuje pojavu mišićnog zamaranja i slabosti, umora.

Mijastenija gravis obično prvo zahvaća mišiće glave i vrata, a potom se javlja i slabost nogu i ruku. Najčešće do ozbiljnog pogoršanja ove bolesti dolazi tokom godinu dana od pojave prvih simptoma, ponekad se bolest razvija kroz nekoliko godina. Klinička slika kao i simptomi bolesti mijastenije gravis mogu se kod istog bolesnika mijenjati tijekom života te se bolest javlja u epizodama.

Usled autoimunih komplikacija odnosno bolesti mijastenije gravis, mišići u tijelu dobijaju sve manje živčanih signala što za posledicu ima slabost mišića. Značajna je povezanost grudne žlezde (timus) i ove bolesti, kod nekih odraslih osoba koje boluju od mijastenije gravis timus je povećan, a kod nekih pacijenata javljaju se tumori na timusu. Genetski faktor isto se navodi kao bitan faktor u postojanju ove bolesti.

Mijastenija gravis simptomi

Mijastenija gravis simptomi – Prvi simptomi koji se javljaju kod bolesti obično su slabljenje očnih mišića, spuštenost jednog ili oba očna kapka, dvoslike – horizontalno ili vertikalno, zamagljen vid kao i promene u govoru, nerazgovetan govor. Kako bolest napreduje zahvata osim poremećaja koji se odnose na glavu, i mišiće kičme, udova i mišiće koji sudeluju u disanju.

Kod uznapredovale bolesti javljaju se teškoće u žvakanju ili gutanju, otežano unošenje tečnosti i hrane, ograničeni izrazi lica, facijalna paraliza, slabosti u rukama i nogama, npr. otežano penjanje uz stepenice ili podizanje teških predmeta, iscrpljenost i otežano disanje što može dovesti do životno opasne miastenične krize kada je potrebna hitna lekarska pomoć.

Na bolesnike koji boluju od mijastenije gravis loše mogu utjecati i pogoršati bolest umor, stres, neka druga bolest, ekstremne vrućine i uzimanje određenih lijekova. Takođe simptomi se mogu menjati tokom dana, ujutro nakon buđenja bolesnik npr. nema smetnji, tkkom dana simptomi se javljaju i pojačavaju, uz odmor prolaze i ponovno se jave.

Nakon pojave bolesti prvih godina simptomi čak mogu spontano nestati te ih bolesnik često zanemari. Slabost mišića koja je obeležje mijastenije gravis pogoršava se kada se određeni mišić koristi više puta, poremećaj obično pogađa češće ruke nego noge, a simptomi se obično ublažavaju odmaranjem, te se tako navedena slabost mišića može pojaviti i nestati.

Kada je u pitanju bolest mijastenija gravis na žalost simptomi se i pogoršavaju tokom vremena, najčešće nekoliko godina nakon pojave bolesti.

Mijastenija gravis lečenje

Kod bolesti mijastenija gravis lečenje je teško i potreban je individualan pristup svakom pacijentu, kod nekih bolesnika postojati će blaži simptomi bolesti koji se lako mogu kontrolisati, dok će drugi bolesnik na žalost biti osuđen na invalidska kolica.

Za lečenje je važno što ranije otkrivanje bolesti, zatim pravilna terapija, ponekad su potrebne i veće doze i više vrsta lekova, terapija koja može uticati na tok bolesti u smislu usporavanja napredovanja bolesti i bitan je vlastiti angažman (npr. pošteda od težih aktivnosti i zahtjevnih psiho-fizičkih poslova te stresa).

U slučaju da se kod bolesnika razvije miastenička kriza prepoznatljiva po otežanom disanju, gutanju i pojavi opšte telesne slabosti, potrebna je hitna medicinska pomoć.

Nakon dijagnostifikovanja bolesti mijastenija gravis važno je imati na umu da se simptomi ove bolesti mijenjaju tokom bolesnikova života te su potrebne redovne kontrole neurologa, posebno u počecima bolesti, kako bi se što bolje i ranije od strane lekara moglo pristupiti uspješnom lečenju.

Vakcine se preporučuju uz obaveznu konzultaciju doktora specijaliste za bolest mijasteniju gravis, ukoliko je klinička slika stabilna, odnosno ako nisu u akutnom pogoršanju bolesti.

Tagovi: Autoimuna bolest, miastenija, miastenija gravis, mijastenija, mijastenija gravis, mišići