„ŽOC I DULE SU MALE BEBE ZA MENE!“ Đani Ćurčić plasirao ekskluzivnu vest O SAMOM SEBI: Pozivam klubove u Srbiji da znaju


Foto: Zoran Lončarević / RAS Srbija

Gde god da se pojavi Saša “Đani” Ćurčić privlači veliku pažnju. Bilo to u inostranstvu ili u Srbiji. Tako je i ovog puta.

Nekadašnji fudbaler Parizana, Boltona, Aston Vile, Kristal Palasa… sa 14 mečeva za reprezentaciju Jugoslavije u nogama, koji je ostao upamćen po ekscentričnom ponašanju, ima ekskluzivnu vest:

– Postajem trener!

– Sada se školujem u FSS, u trenerskoj školi, na PRO licenci. Najverovatnije ću preuzeti klub iz Superlige ili Prve lige Srbije i tako početi trenersku karijeru. Pozivam klubove da znaju. Ovo je ekskluziva na neki način. Počinje mi 25. oktobra prvi modul i traje do 30. maja 2023. godine, to je ozbiljna škola. Mogu da preuzmem klub dok se školujem. Fudbalska javnost da zna da sam tu, hoću da radim u Srbiji – rekao je Ćurčić za Mondo.

Već se oprobao kao trener u Srbiji, doduše na kratak period.

– Radio sam u Dinamu iz Vranja na praksi za UEFA A licencu. Bila je lepa praksa. Video sam da mogu da budem samostalan, da mogu da budem trener.

Saša ĆurčićFoto: D. Danilović / RAS Srbija

Saša Ćurčić

Čovek koji je igrao u Srbiji za OFK Beograd i Partizan, u Engleskoj za Bolton, Aston Vilu i Kristal Palas, u Americi za Metro Stars (sadašnji Njujork) i u Škotskoj za Madervel ima jasnu ideju kako bi vodio svoj tim.

– Vizija? Totalni fudbal. Visoki presing, ali ne uzaludno i raštrkano. Taktika? 3-5-3. Je l’ znate ko igra tu centarhalfa? Pa golman. Nemam decu, ženu, porodicu. Znam kako sam radio u Sitiju i Palasu, od ujutru do uveče. Tako će biti u svakom klubu, to je moja porodica, igrači su moja deca. Ja spavam u trening centru. Gledam treninge, savetujem, to je moja familija.

Kaže da se ugleda na stratega Atletiko Madrida, ali u svom stilu naglašava kako će sve izgledati.

– Dijego Simeone je moja filozofija, ne taktički, nego po mentalitetu, videli ste šta radi. Nenad Lalatović, Željko Obradović i Dule Vujošević su male bebe za mene po temparamentu! Lalat je moj naslednik, ne ja njegov, stariji sam – smeje se Đani, pa dodaje:

– Ja sam nezamenljiv, mene ne mogu da smene. Zašto Lalatoivća nisu smenjivali? Ima onih koje možete da smenite i onih koje ne možete.

Ima ogromnu želju da radi u Srbiji.

– Moj prvi posao može da bude Radnički Niš, Radnik Surdulica, IMT, šta god, spreman sam da radim i da idem postepeno, ne da se blamiram. Čujem tu neke priče kao menadžeri sastavljaju timove. Evo, ja ih pozivam da meni nekad sastave tim, neka dovedu i malinare iz Arilja, ali će igrati kako ih ja postavim i kako budem komandovao i dirigovao.

Iskustvo je sticao u inostranstvu gde je radio u Mančester sitiju i Kristal Palasu, pa je tako otkrio i jednu zanimljivu priču.

– Radio sam 2013. godine u akademiji Sitija, napravio sam Fila Fodena (Siti), Džejdona Sanča (Junajted), Dejvida Bruksa (Bornmut). Ja sam vratio Arona Van Bisaku (Junajted) sa desnog krila na beka dok sam bio u Palasu, posle ga je Roj Hodžson ubacio u prvi tim, ostalo je istorija. Tamo su mi i rekli da treba da se oprobam na seniorskom nivou.

Nije bilo potrebe da se postavlja naredno pitanje o tome, Saša je nastavio da pojašnjava kako je sve to izgledalo.

– Došao sam kao volonter u Mančester siti. Skot Selers, sa kojim sam bio u Boltonu, bio je direktor akademije. Atilio Lombardo je bio pomoćnik Robertu Manćiniju, moj dobar prijatelj sa kojim sam ambasador Kristal Palasa. Foden nije znao ko sam, kako i da zna, klinac od 13 godina. Pokazao sam neke driblinge, oduševio se. Posle, kada smo se delili za fudbal na treningu Foden i Sančo se tukli oko mene. Pokazivao sam im tu neke finese, detalje. Imam kontakt sa njima i dan danas. Kao i sa selektorom Geretom Sautejtom koji mi kaže da sam za njega najveće oduševljenje i razočaranje. Eh, da je imao bar 20 odsto mentaliteta Jirgena Klopa i da je napao Italijane u finalu Evropskog prvenstva posle prvog gola, osvojili bi titulu.

Nastavio je čuveni fudbaler da priča o svemu tome.

– Ponavljam, Sautgejt se tu povukao, ja to ne planiram da radim, idem na pet golova ako treba, tako ću da pripremam igrače. Meni će Bata Radulović da bude kondicioni trener, on ide sa mnom svuda. Daren Bouman, koji je 11 godina bio u Sitiju, biće moj analitičar za statistiku. Neće dolaziti u Srbiju, već će da mi pomaže putem interneta, on će raditi sa mnom iz inostranstva. Što se pomoćnika tiče, tražim nekoga ko nema porodicu i ko razmišlja samo o fudbalu, baš kao i ja. Mogu da obećam da će imati maltene istu platu kao i ja, ali će tako i da radi.

Više puta je naglasio da zna kako treba da se postavi prema fudbalerima.

– Kada sam bio u omladincima francuskog Kana, tu je bio i Zinedin Zidan, Patrik Vijeira je bio u kadetima. Pričao sam sa Patrikom nedavno i rekao mi je da je shvatio tek koliko ne zna fudbal kada je otišao po trenersku licencu. Zato i ima mali broj velikih igrača koji su postali vrhunski treneri. Ja ću sa mojima imati jasan pristup, moraju da vide da nisam “fejk” trener, da igraju za mene kao trenera, ne kao igrača kakav sam bio. Moje emocije su uvek iskrene, gde god da sam bio.

Od mnogih trenera je uzeo neke zanimljive detalje.

– Uzimao sam svašta, od Ljubiše Tumbakovića, Ivice Osima, Terija Vanejbelsa, mog sadašnjeg mentora u Savezu Milana Đumija Đuričića. Da preuzmem neki klub zvao bih Đumija odmah, takvog bih hteo uz mene na klupi, seda kosa, da se okrenem kada nešto ne znam ili ne vidim i da odmah dobijem pravi savet.

Ističe da upravo zbog svog tog iskustva zna kako da komunicira sa ljudima.

– Razumem psihologiju međuljudskih odnosa, u tome sam maestro. Pa kada su kod mene na žurke dolazili Denis Rodman i Naomi Kembel, onda se zna da dobro razumem te međuljudske odnose. Motivacioni govori su mi jači od Žozea Murinja. Zato svi u klubu moramo da budemo braća, porodica, pa ćemo onda zajedno da ginemo na terenu. Kada klub ima loše rezultate može lako da se prepozna da su problemi u svlačionici, to je soba istine. Zato tu mora da se stvori stub porodice. Ja sam prošao tri velike ulice. Beogradsku, londonsku, pa njujoršku i nije me ulica pojela. Trener sam koji je na raspolaganju igračima 24/7 tokom cele godine. Imaš problem? Zovi me, u tri ujutru ako treba. Ako vidim da neki igrač hoda po ivici i da može da prođe kao ja, onda mogu da mu kažem sve u lice. Znam kako treba i kako ne treba, imam to iskustvo.

Plan je napravio, samo još da dobije priliku da se pokaže.

– Srbin sam, patriota, nacionalista, ali ne na uštrb drugih nacija. Baza mi je u Londonu, imam dvojno državljanstvo i ako mi neko kaže da je naš fudbal lošiji, ja odgovaram da je za mene najbolji, čak i kad je najgori. Tako sam vaspitavan i takav mi je DNK. Danas na konferencijama za štampu treneri su analitičari, gubi se vreme na pohvale protivničkih igrača, a tako ustvari spuštaju samopouzdanje njhovim igračima. Mene ne interesuje ko je na drugoj strani, niti ću hvaliti rivala, uvek samo svoje igrače. Kao selektor Piksi, ne zanima me ko je protivnik, igramo svoju igru i gledamo sebe – završio je Saša Ćurčić.





Izvorni članak

Možda vas zanima

Komentariši